Piše: Ivan Radulović
U ekskluzivnom intervjuu za „Alo“, Miloš govori o odrastanju uz legendu, izazovima koje nosi prezime Stojanović, ali i o ambicijama da ostavi sopstveni trag – danas u rukavicama, a nekada kao dete s reketom u ruci.
– Boks je plemenita veština, gde čovek treba da bude spreman psihički i fizički i svi idemo na pobedu. Što je protivnik krupniji, to je meni lakše da ga pobedim – lakša je meta i ima lošije reflekse. Nisam poražen, u karijeri imam samo pobede. Kao mlađi sam organizovao ultimate fight turnire u čast mog oca Miodraga Gidre Stojanovića. Promovisao sam boks na prostorima Srbije i Crne Gore. Sledeće godine planiram da se borim za neku titulu – počeo je razgovor za „Alo“ Miloš, a zatim priznao da to što je sin proslavljenog boksera i nije jedini razlog zbog kojeg se bavi ovim sportom:
– To što sam njegov sin nije jedini razlog što se profesionalno bavim boksom. Bilo je trenutaka kada sam osećao teret zbog toga što mi je on otac. Sada mi je mnogo lakše. Trenirao sam i tenis. Nikada se nisam dvoumio između tenisa i boksa. Tenis sam igrao kao dete, imao sam želju da budem među prvih 20 na svetu. Trenirao sam osam sati dnevno, živeo sam u Los Anđelesu. Sa 28 godina sam se opredelio za boks. Mogu reći da je bio ponosan na mene. Sećam se jedne pobede – pobedio sam Rusa u tri seta, novine su pisale o tome i on je bio oduševljen. Bio sam drugi neko vreme. Nije bilo jednostavno, mogu vam reći – tako mali sam ustajao i trenirao po četiri puta dnevno. Prvo trčanje čim otvorim oči, zatim boks trening, posle toga njegovi čuveni „Tigrovi trbušnjaci“… Od malena sam živeo spartanski. Meni, na primer, što je možda čudno, nikada nije bilo zanimljivo da se družim sa svojom generacijom van treninga. Sećam se svih kišnih dana kada sam sedeo pored prozora i čekao da kiša stane, da bih mogao da izađem napolje i treniram. Sve mi je to ušlo pod kožu. Za uspeh u tenisu potrebno je da se čovek odrekne života na neki način. Od jutra do mraka – treniranje.
Miloš ne krije da je u to vreme bio velika muška nada u tenisu, dok je Jelena Janković bila ženska.
– Moram priznati da su se velike nade polagale u mene. U to vreme je počinjala i Jelena Janković. Zajedno smo trenirali u istoj akademiji. Ona je uspela, ja nisam – sudbina je tako htela. Upoznao sam i sestre Vilijams, na tim terenima smo viđali mnoge tadašnje prvake. Mi juniori presrećni – nismo znali gde se nalazimo jer ih gledamo. Ana Kurnjikova takođe… Dosta ljudi sam upoznao iz sveta tenisa dok sam bio mlađi. Sećam se i mog uspeha – pobedio sam Džona Iznera, koji je tada bio u top 10.
Kroz dom poznatog Gidre prošlo je mnogo poznatih ličnosti koje je Miloš imao priliku da upozna, iako o tome retko priča.
– Dosta holivudskih faca je prošlo kroz moj dom jer su se družili sa mojim ocem. Bio je blizak sa Švarcenegerom, Dejvidom Lunom, Vladom Divcem, koji je tada bio u Americi. Lejkersi su ga angažovali da ih sprema neko vreme, tu je bio i Nik Van Eksel.
Milošev povratak u Srbiju dogodio se neplanirano.
– Uželeo sam se drugara, Beograda, porodice… Četiri godine nisam bio ovde i došao sam na mesec dana. Međutim, nisam dobio vizu da se vratim u Ameriku. Ali hvala Bogu, proveo sam osam meseci uz svog oca. Trenirali smo zajedno momke iz Crvene zvezde, radili su čuvene Gidrine trbušnjake – dobro im nije bilo.
Poznato je da je njegov otac Gidra bio svetski rekorder u trbušnjacima. On je za 24 sata izveo čak 29.449 trbušnjaka. Miloš je sa ponosom pričao o tome za našu redakciju:
– Pokušavali su da obore taj rekord, ali nisu uspevali. Pre njega je Amerikanac držao rekord sa 16 hiljada, ali onda je došao Gidra i zadao domaći zadatak. Hteo je sutradan da radi ponovo, da zapečati rekord za narednih 200 godina, ali doktori mu nisu dozvolili da nastavi.
Gidrin naslednik ne krije da je boks, pored tenisa, jedan od najplaćenijih sportova. Pohvalio se i hotelom koji je otvorio u Crnoj Gori zahvaljujući sportskim uspesima.
– Boks je najplaćeniji sport na planeti. Svoj hotel sam izgradio u Crnoj Gori zahvaljujući uspesima u boksu. Kod nas je manje plaćeno, ali može da se uspe. Skor je važan, mora da se boksuje za svetsku titulu i da se bude dobar na ATP listi. Novac je veliki motivator u svakom poslu, zar ne? – zaključio je Miloš za „Alo“.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
