„Orlovi“ su izgubili šanse za plasman na Svetsko prvenstvo, a ovaj kvalifikacioni ciklus su okončali trijumfom u Leskovcu rezultatom 2:1.
Bio je to drugi meč Paunovića na klupi nacionalnog tima i prva pobeda.
– Na prvom mestu mislim da sam pogređio što sam forsirao momke koji su bili umorniji, tako da sa te strane odgovornost je moja. Bilo je važno da se smirimo, da napravimo novu koncepciju u drugom poluvremenu. Momci koji su ušli su odradili sjajan posao, posebno ističem u prvom poluvremenu odbrane Rajkovića, fdefanzivne duele Blekija, mislim da nam je to održalo, na poluvremenu smo imali manje težakk zadatak, daje podignemo. Iz tog razloga, jako mi je drago da se desio preokret, bblizu trećeg i četvrtog gola, sa malo problema u defanzivi. U utakmicama u kojim protivnik nema pritisak nije lako igrati, kada igrate posebno ispred publike, izvinajvam se što u prvom poluvremenu nismo napravili dobar utisak. Hvala svima – počeo je Paunović.
Reagovao je na poluvremenu.
– Upravo je tako. Nemam ništa da dodam, isto sam dao izlaganje prethodno, u prvom poluvremnu je ekipa bila teška, svežina je bila važna da bismo mogli da npsimo tempo igre, prtotiv rivala koji je stajao iza lopte, svakako da je falila svežina, mislim da smo je uneli u drugom poluvremenu.
Kostić je igrao na poziciji levog beka.
– Prvo poluvreme ideja koju smo imali je da igramo ofazivno, sve njihove automatizme smo znali, imali smo Kostića i Radonjiča po levoj strani, on je igrao dobro ali nije bio njegov dan, tu je bio Katai. Ideja je bila da napadnemo od prvog trenutka, sa druge strane smo bili saimetrični, Eraković nema karakteristike Mimovića, igrač koji može više da ide gore- dole uz liniju. Pokušali smo da napravimo sistem da budemo opasni, s obzirom na dubinu i karakteristike po levoj strani, hteli smo da ih spuštamo u nižu zonu, uspevali smo, ali delimično. Drugo, gubimo, morali smo da ostanemo ofanzivni, Aleksandar Stanković je imao zadatak da ulazi u šesnanesterac. Drago mi je zbog njegovog oca, koji je bio i moj saigrač. Pokazao je da možemo da računamo na njega i drago mi je za sve momke koji su bili na terenu, isto one koji su nas sve vreme bodrili iako nisu učestvovali u igri.
O budućnosti reprezentacije Srbije.
– Mislim da prvi deo pitanja, rekli smo okolnosti utakmcie u kojoj protivnik ima jednu čistu sliku, koja nema šta da izgubi. A mi gledamo svoju čast. Drugi deo, još uvek ne znam, da dajem odgovor mislim da je suludo da objašnjavvam. Želim od ove ekipe što više da vidim, što više mogućnosti da radim, kako bi mogao da dajem dijagnoze.
Da li će voditi Srbiju u kvalifikacijama za Evropsko prvesntvo 2028 godine.
– Mislim da sada ne mogu da kažem ništa, meni treba vremena, mislim da je ljudski da dobijem vreme, razgovaram sa familijom, savetodavcima – iskren je bio Paunović.
Oscilacije u igri.
– Mislim da je opet sve na neki način ceo utisak i danas i ovo okupljanje, je obavijen u kontekstu neke tendencije u kojem se nalazila reprezentacija. Ne donosim zaključke u odnosu na ove dve utakmice, i dalje sa fleksibilnošču želim dan napravim analizu. Dobio sam dobar utisak, šta mogu da naprave momci, kako reaguju na neke od mogućih fudbalskih poteškoća koje se dešavaju na terenu ali i van njega.
O Lazaru Samrdžiću.
– Mislim da treba da razmišljamo o sadašnjosti, samoj ekipi postoji potencijal. Lazar je momak koji ima takva očekivanja i mislim da je današnjoj utakmici pokazao dosta lepih poteza i završnih pasova, koji se očekuju od njega. Ja verujem da može još više da pokaže, da mu se da podrška, i vreme. Ljudi kod nas sa razlogom kažu da se duže vremena očekuje da pokaže ono što ima, ipak treba više vremena. Nikad nisam zadovoljan, tražim više od sebe i okoline, da se konstantno sve preispituje i reciklira. Možda se nađe neko drugi i neko stariji, Sergej na primer.
O Aleksandru Stankoviću.
– Svakako da je on sa ovom utakmicom i na Vembliju pokazao kvalitet. Iskreno, planirao sam da počne danas. Igrao je utakmicu na Vembliju, jako tešku, kao da je igrao da je počeo, to opterećenje koje je imao, danas sam odlučio da utakmicu ne krene iz tih razloga. Grujuić je odigrao strašno. Tu je bilo jedan ili drugi, drago mi je što je ovako ispalo. Video sam ga na utakmici protiv Bajerna, čuvam za sebe veru koju imam u njega, volim da ne pričam, iako je to bilo vaše mišljenje. Slažem se sa tim, da ga pustimo, momak je mlad, znam kako se vode ti igrač.
Žali za utakmicom sa Engleskom.
– Bilo je uzbudljivo, intezivno, nervozno, fudbalski govoreći, jedno lepo iskustvo. Tako se završilo. Samo mi ostaje trn u oku, da nismo dali gol Englezima. Ne nerešeno, barem da smo im dali gol. To je fudbal, daje nam revanš, nadam se da ćemo ga imati.
O nastavku saradnje.
– Ja uvek radim bez obzira na sve, na duge staze. I ovaj posao je takav, iskreno da vam kažem, morate da pitate i drugu stranu da li je zadovoljna. Govorim rezervisano, nije sve u mojoj kontroli. Ušao sam sa najotvorenijom i najboljom namerom, ovo je proces koji svaki čovek treba da uradi. Ne znam šta ti nije jasno, iskreno da ti kažem. Ko su oni, mislim da ulazimo… Nervira me ova situacija, hvala, odgovorio sam na sva pitanja, idem da vidim majku, rođake koje nisam video 35 godina – zaključio je Paunović.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
