Piše: Predrag Parezanović
Zvanično najbolja fudbalerka Srbije u prošloj godini, pa je zbog toga zaslužila „Zlatnu loptu“ FSS, Nina Matejić je dobila priznanje i u rodnom kraju. Proglašena je za sportistu godine u Velikoj Plani i negirala onu čuvenu „da niko nije prorok u svom selu“.
Mada se 20-godišnja devojka sad bavi sportom van Velike Plane, ona je, čini se, bez mnogo dileme, zaslužila priznanje koje joj je nedavno uručeno u Centru za kulturu „Masuka“.
Nina je prvotimka Crvene zvezde s kojom je osvojila duplu krunu, za kadetsku reprezentaciju je odigrala šest utakmica i postigla pet golova, za omladinsku 17 i 23 puta zatresla mrežu, jedan od tih golova je notirala i FIFA, a za seniorsku je na 14 mečeva sedam puta bila strelac.
Stiže ubrzo Liga nacija
Ženska reprezentacija Srbije 21. februara protiv Finske započinje ciklus Lige nacija, a četiri dana kasnije dočekuje i Belorusiju u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi. U grupi 3 divizije B je i Mađarska.
Nina je naravno na spisku selektorke Lidije Stojkanović, koja debituje na klupi seniorki, a s omladinkama je ostvarila veliki uspeh na Evropskom prvenstvu 2024. u Litvaniji (5. mesto). Matejićeva, naš kapiten, bila je prvi strelac šampionata i deo idealnih 11.
Da je reč o izuzetnoj fudbalerki koja igra na vrhunskom nivou, a njeno vreme, očigledno, tek dolazi, govore njeni rezultatski vredni i za oko atraktivni golovi. U Kemnicu je u avgustu 2021. na kvalifikacionoj utakmici za SP 2023. posle samo tri minuta postigla gol, ali smo, ipak, izgubili s 5:1.
Lopte rastu u dvorištu Matejića
Ninu su, uz veliku molbu, pustili da ode na trening i počne da trenira fudbal. Ali, to nije slučajno. U dvorištu Matejića u Bresju, jednoj od tri mesne zajednice Velike Plane, lopte rastu i na drvetu, što je ekipi Alo! odmah zapalo za oko. Tu je i gol, naravno. A i geni su zaslužni. Njen otac Zoran Matejić Karlo bio je jedan od najboljih fudbalera u ovom kraju. Igrao je u Radničkom iz Kragujevca, jedno vreme i u Partizanu, Mladost Goši iz Smederevske Palanke… I brat Miloš je igrao fudbal.
Ostaće posebno upamćena pirueta protiv Engleske, koju je „ukrala“ od Zinedina Zidana, koji joj je uz Zubu Ronalda idol. Naravno, pirueta se završila golom na Evropskom prvenstvu omladinki.
– Prve fudbalske korake sam započela u Fudbalskom klubu Plana. Trener mi je bio Bratislav Živanović Patak (jedan od najboljih fudbalera u ovom delu Srbije, koji je najduže igrao za Mladost Gošu iz Smederevske Palanke, prim. a). Potom sam pristupila FK Požarevac, gde mi je trener takođe bio Živanović, i tu sam prvi put zaigrala u ženskoj konkurenciji. Dotad sam trenirala i igrala s dečacima – priča Nina za Alo! i dodaje da je to bilo vrlo značajno jer su dečaci brži i snažniji, što je uticalo i na njen razvoj i tehniku neophodnu za veće izazove.
Konji kasači porodična ljubav
Kad je u Velikoj Plani, najbolja fudbalerka Srbije uživa. Kako zbog susreta s bližnjima, tako i zbog još jedne ljubavi, ne samo njene već i cele porodice. Konji. U pravom smislu te reči Nina Matejić je fudbalski Nikola Jokić.
– Trenutno ih imamo osam. To su kasači, a njena ljubimica je Alisa – kaže Ninin deda Predrag, koji je, takođe, poznat kao Karlo.
Požarevac je bio odskočna daska.
– Prekretnica u mojoj karijeri. Zahvaljujući tom klubu, saigračicama i treneru, uspela sam da dođem do Zvezde i sad živim svoj crveno-beli san – ističe uz osmeh.
U odnosu na većinu srpskih klubova, u Zvezdi, za naše uslove, vlada profesionalizam, kaže.
– Tad sam shvatila koliki je to nivo. I pre odlaska u Zvezdu bila sam član reprezentacije Srbije. Ljudi koji me okružuju, kao i moj fudbalski mentor Stevan Mojsilović, utiču na moj odnos prema fudbalu i ambicije.
Najbolja igračica Srbije kaže da od fudbala može da se živi, pa ne mora da radi nešto drugo.
– Pre nekoliko godina bih sigurno rekla da to nije moguće. Međutim, ide nabolje. Dakle, može da se živi od fudbala ako igrate u nekom od klubova koji je pri vrhu, a u inostranstvu i te kako.
Pradeda vozio sulke do osamdesete
Konji Matejića su vrhunskog porekla, neke su uvezli iz Austrije, a neki su iz čuvene linije Paje Dunđerskog. Stariji Karlo posebno ističe da je 1989. pehar za pobedu njihovog konja na Hipodromu u Beogradu uručio Huan Antonio Samaran, tadašnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, kao i da je 1988. njihov konj Madaun istrčao najbrže vreme na milju – 1.15.07.
– Za sve to zaslužan je i moj otac Miodrag, Ninin pradeda, koji je umro kad je imao 100 godina, a vozio je sulke do osamdesete – s ponosom kaže Predrag.
Logično, sledi pitanje da li je u planu odlazak u inostranstvo.
– Jeste, ali ostaću do leta u Crvenoj zvezdi, hoću da osvojim još jednu duplu krunu, da se upišemo u klupsku i fudbalsku istoriju i da potom odem u neki evropski klub.
Njen zadatak je da daje golove i trudi se da uvek pruži maksimum.
– Kad izađem na teren, pre svega uživam u igri. Meni je fudbal prva ljubav, meni je fudbal uživanje i ne shvatam ga kao posao. Svaki put kad izađem na teren, da li je to trening ili utakmica, dajem sve od sebe, a golovi su šlag na torti, kad se na taj način kruniše ta ljubav i trud.
Naš ženski reprezentativni fudbal, kako Nina ocenjuje, raste.
– Prošle godine sam s omladinskom reprezentacijom otišla na Evropsko prvenstvo. To je bilo drugo učešće naše reprezentacije u toj kategoriji na tom takmičenju. Napreduje i seniorska reprezentacija i verujem da ćemo se plasirati na neko veliko takmičenje, jer nam to nedostaje – želja je Matejićeva.
S obzirom na to koliko daje u fudbalu, verujemo da ta želja neće ostati pusta. Ninine piruete tek slede…
