Jasno je da ni žreb nije bio naklonjen Crvenoj zvezdi u novom formatu Lige šampiona. Na talonu su moćne ekipe u svakom pogledu – igračkom i finansijskom. Vidi se ogromna razlika posle pola pređenog puta.
LIGA EVROPE: Kvota naše kladionice na pobedu Olimpijakosa protiv Rendžersa (18:45) je 1.83.
Navijači s pravom strahuju da na kraju ne bude nula bodova! Ima šanse da se napravi pomak, ali je potrebna bolja forma ekipe, kao i da se smanje neke individualne greške. Lakoća primanja golova je očigledna, kao i pukotine pozadi.
BEZ STANDARDA ZA IGRAČE
Na naplatu dolazi i loš skauting igrača. Kada većina ima limit, a odsutne su važne poluge, kao Omri Glazer, Piter Olajinka, Mirko Ivanić, Ognjen Mimović… onda na terenu sve deluje nemoćno. Preliva na sve strane! Primetan je pad u nastavku što je do fizičke spreme i dovoljan je podatak da je, recimo, Monako pretrčao pet kilometara više od Zvezdinih igrača.
Ima Barsa asove, energiju, ali dozviliti Žilu Kundeu da ima tri asistencije je apsurd. Jeste Francuz dobar igrač, ali se proslavio samo što je fizički dominantan.
Žil Kunde (Foto: Starsport)
Zvezdini igrači su padali u njegovim naletima kao kegle. Nije napravljen standard za igrače, a za današnji fudbal atletske sposobnosti su broj jedan.
Startna brzina tima Flika je poput rakete. To najviše fali, kao i čvrstina i agresivnost pozadi da rivali ne mogu da se šetaju u petercu i da defanzivcima uvek pobegne Levandovski.
RESET SISTEMA
Ako se želi pomak, ne mogu stalno da se problemi guraju pod tepih. “Biće bolje sledeći put” je samo fraza, a Crvena zvezda ima sve manje bodova kako sve više učestvuje u Ligi šampiona. Valjda je potreban iskorak ili se u Ljutice Bogdana zadovoljavaju samo onom rečenicom: “Važno je učestvovati” i da se napuni kasa. Niko nije očekivao ni remi sa Barselonom jer je velika razlika u klasi, ali i ostale predstave su bile loše. Nema temelja, a jasno je da mora da usledi reset sistema.
Nisu samo važna ulaganja, ona moraju da budu opravdana učinkom, a pojedinci su preplaćeni za učinak. Često se kaska sa uklapanjem igrača, balansom i osnovnom stvari – kvalitetom. Posle Bukarija, Dragovića, Stamenića, Mijailovića… potrebni su bolji. Njihovi naslednici nisu doneli rezultatski pomak.
