Dobre stvari ne treba menjati, ali najbolje je je uvek poželjno dodavati. Tako je dobar, srebrni tim Srbije sa prošlog šampionata sveta iz Manile, ovog leta u Parizu pojačan najboljim igračem današnjice Nikolom Jokićem.
SUPERLIGA: Radnički Niš u 21.00 dočekuje TSC, a kvota kladionice Mozzart na tip 3+ je 1.90.
Šta je isto, a šta se to promenilo Nikolinim povratkom u reprezentaciju najbolje može da nam predoči čovek koji ga zna u dušu i koji sa njim godinama sarađuje pdono Stenovitih planina Kolorada, a sada će prvi put i pod zastavom Srbije – pomoćni trener državnog tima Ognjen Stojaković, koji je u razgovoru za Mozzart Sport pred start turnira u Lilu kao glavni kavlitet ovog tima istakao – drugarstvo!
Ognjen je prošlog leta na Filipinima “debitovao“ kao pomoćnik selektora Svetislava Pešića, i to nazvao ostvarenjem sna. Ovoga leta san dobija olimpijsku dimenziju.
Prvi put na Olimpijskim igrama. Kako gledaš na što što ćeš biti deo najvećeg sportskog događaja?
– Rekao sam i pre da je meni reprezentacija bila dečački san, koji sam ostvario prošlog leta na SP u Manili. A ovo sad u Pariz će biti samo nastavak te cele priče i neka nova dimenzija. Dakle, san živi!
Jel osećaš da je nešto sa tim u vezi drugačije, da je posebno?
– Oseti se to, da. Eto, kada smo igrali tih par prijateljskih utakmica protiv timova koji su takođe učesnici Igara ti vidiš i osećaš kakav pristup oni imaju, i kvalitet igrača koji igraju je na mnogo većem nivou. Što se nas unutra tiče i našeg rada, mi radimo polako, korak po korak i živimo u trenutku, ali spolja se to i te kako oseća – da su Olimpijske igre nešto posebno i da je to stvarno smotra najboljih sportista na svetu.
IGRE POSEBNE, ALI MI I DALJE IDEMO KORAK PO KORAK
Olimpijski košarkaški turnir će, kao što je i selektor Pešić nekoliko puta istakao, biti najjači u istoriji, sa verovatno 10 ozbiljnih kandidata za medalju. A i sistem je bitno drugačiji – praktično nema prava na grešku i prilike za popravni, osvajači medalja će odigrati ukupno šest utakmica na turniru.
– Ja lično, da budem iskren, nemam iskustva u takvim situacijama (osim tog SP prošlog leta). Ali, selektor Pešić ima, i to puno, i mislim da je on najpozvaniji da o toj specifičnosti i priča.
Prvi rival (nedelja, 17.15) biće i najveći favorit za zlato – tim Amerike, sa kojom su “orlovi“ u Abu Dabiju i odigrali jedan pripremni meč. Tada nije bilo snage za pobedu…
– Da, ali to je bio prijateljski meč koji je nama poslužio samo da vidimo gde smo mi u odnosu na njih. Istina, igrali smo bez par vrlo bitnih igrača za nas (Bogdanović i Milutinov, prim.aut.). Lopta je okrugla što se kaže, videćemo šta će biti u Parizu. Sve je stvar pristupa, a mislim da smo mi puno toga naučili iz te, naglašavam, trening utakmice.
Da li si imao posebne zadatke tokom priprema za Amere, s obzirom da sve te igrače skautiraš godinama u NBA ligi radeći u stafu Nagetsa?
– Da, naravno. To je jedan od segmenata cele moje priče ovde u reprezentaciji, da pomognem u tom delu, ali ne i samo u tom delu. Ali ponovaljam, ovo je bila samo pripremna utakmica, a mi se spremamo i za ono glavno i kad dođe vreme da se bijemo, mi ćemo da se bijemo – figurativno objašnjava Stojaković.
Sistem takmičenja je promenjen, 12 ekipa je podeljeno u tri grupe i mesta za kalkulacija skoro i da nema.
– Divno i lepo bi bilo pobediti sve, to bez daljeg. Ali… To nije lako. Ako se desi da izgubimo tu prvu, onda ćemo morati da pobedimo ostale, tako je prosto. Međutim, ako krenemo tako da razmišljamo, možemo da odemo u nekom smeru koji ne želimo. Zato se fokusiramo samo na prvu sledeću utakmicu, a to je ta utakmica protiv Amerikanaca. Postoje naravno i ideje i razmišljanja, ali stvarno se trudimo da idemo korak po korak.
SA JOKIĆEM JE LAKO I ON UŽIVA U REPREZENTACIJI JER IGRA SA ISKRENIM DRUGARIMA
Bio si tu prošle godine kada je napravljen taj veliki uspeh u Manili, ali sada si tu prvi put sa Nikolom Jokićem u timu koji se ne zove Denver, već reprezentacija Srbije. Koliko ti je sve to čudno, koliko zanimljivo a koliko drugačije u odnosu na dinamiku koju već godinama imate i živite zajedno u Koloradu?
– Nije puno drugačije jer mi se dugo znamo i imamo takav odnos da ne moramo ni da pričamo da bi smo se razumeli. Dobra stvar je što ovaj sistem ovde i trener njega prepoznaju kako treba i sve se to onda svodi na košarku, i poznavanje košarke. NJega, kao i sve ostale momke, treba koristiti na najbolji mogući naći i maksimizovati njihove kvalitete i to je ono što mi pokušavamo da radimo. Svakako, njegovo prisustvo je podiglo kvalitet ovog tima i tu nema dileme nikakve.
Prošlog leta se napravila sjajna hemija u ekipi, a Nikole tada nije bilo. Koliko i kako se promenila ta dinamika njegovom pojavom ove godine, ako jeste uopšte?
– Ma veruj mi, sve to prirodno dođe i sve se to prirodno posloži. Svaka grupa stvori neku svoju timsku dinamiku, tako je i sa ovom. On što je dobro kod ovih momaka je što su oni svi stvarno dobri drugari među sobom, blizu su sa godinama, znaju se odavno i stvarno mi deluje da samo nastavljaju tamo gde su stali H godina kada su bili zajedno. To je verovatno najlepši deo ove priče, jer kad slušaš sa strane “E, mi moramo sad da osvojimo ovo ili ono“ shvatiš da to nije najvažnije, već ta priča koju su oni stvorili i to posle toliko godina igranja u inostranstvu, razdvojeni, da oni kad se vide oni se ponašaju kao da je vreme stalo i da se nikad nisu ni razdvajali – priča sa širokim osmehom i određenom dozom uzbuđenja Ognjen i nastavlja:
-Stvarno to želim da istaknem, jer kada ih gledaš sa strane i provodiš vreme sa njima, ti shvatiš koliko su zapravo iskrene emocije među njima i koliko su zapravo bliski. Evo, otkriću ti jednu stvar – jedan igrač nam je svima u reprezentaciji kupio poklone i time pokazao kakvo je zajedništvo unutar tima.
Da li si se u Americi tokom godina rada u najjačoj ligi sveta sretao sa nečim sličnim? Jel može to uopšte da se poredi?
– Ma to nije tamo ni blizu ovog ovde što mi imamo. Ovde je daleko sve iskrenije i prirodnije. Ovde su oni iskreni drugari.
Veoma si blizak prijatelj sa Nikolom. Kako vidiš njega u celoj toj atmosferi s obzirom na pristisak javnosti koji u njegovom slučaju, iz ovog ili onog razloga, prema njemu nije mali?
– On zaista uživa ovde sa reprezentacijom, to tvrdim a razlog je taj što igra sa drugarima i uživa u tom društvu. Zaista je to tako i moram to drugarstvo da još jednom istaknem. Mislim da se ovde, nažalost, nedovoljno priča o tome jer je na kraju dana to najbitnije. Naravno da svi hoćemo da osvojimo medalju, i nadamo se da ćemo je osvojiti i sve težimo tome, ali mislim da su ovo o čemu sam pričao prave vrednosti i to ne treba zanemariti. Ovo što mi imamo u državnom timu je zaista mnogo lepo i treba više u javnosti vrednovati te stvari, završava Stojaković razgovor za Mozzart Sport.