Milan Milovanović je jedan od najuspešnijih niških košarkaša iz generacija koje su obeležile period u 21. veku. Rođen je 1991. i iako godinu mlađi, bio je član ekipe Ergonoma koja je postala šampion Srbije i Crne Gore i vicešampion Srbije u kadetskoj konkurenciji. U toj generaciji Milovanoviću su, između ostalih, saigrači bili Svetozar Stamenković, Vladimir Đorđević, Nemanja Gudžić, Ivan Jovanović, Mladen Vitković, a najzvučnije ime je svakako Stefan Jović.
PREMIJER LIGA: U subotu od 16 igraju Everton – Brajton, a u kladionici Mozzart je kvota na pobedu domaćina 2.60.
Put ga je rano odveo iz Niša, FMP iz Železnika je “osakatio” pomenutu generaciju Ergonoma, odveo je šestoricu košarkaša istog leta u svoje redove, među njima je bio i Milovanović. Seniorsku karijeru je započeo u Železniku, a do danas je proemnio veliki broj klubova iz zemlje i inostranstva. Jedan je od retkih niških košarkaša koji je uspešno igrao ABA ligu (FMP, Crvena zvezda, Mega, Borac, Krka), ali i međunarodna takmičenja poput FIBA Lige šampiona (Anvil).
Najbolji deo karijere proveo je u inostranstvu, a prema sopstvenim rečima, iako se radi o raznim rangovima takmičenja, izuzetno je zadovoljan karijerom. Žali jedino zbog toga što nije imao kontinuitet u nekom od klubova u kojima je igrao. Uglavnom su to bile jednogodišnje epizode u Francuskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj i Španiji.
U FRANCUSKU SA VELIKIM AMBICIJAMA
Milovanović je leto proveo u Nišu gde se individualno spremao za izazove koji su ispred njega, a to je novi put u Francusku. Potpisao je ugovor sa ekipom Kamper koja će sledeće sezone da se takmiči u trećem rangu Francuske.
– To je tim sa zapada Francuske, iako se radi o trećeligašu najviše mi se dopala ta ponuda. Reč je o klubu čija je organizacija na mnogo višem nivou od ranga takmičenja, potpisao sam dvogodišnji ugovor i očekujem da se već posle prve sezone klub vrati u drugoligaško društvo.
Novo leto i nova selidba, Milovanović ima nepune 33 godine i promenio je dosta gradova i država.
– Nije više lako kao nekada. Ne želim da se žalim, košarka mi je pružila priliku da vidim mnogo stvari, država i gradova koje ne bih mogao da sam se bavio nekim drugim poslom. Zahvalan sam zbog toga. Ipak, jeste mi naporno da se selim svakog leta, da se pakujem, raspakujem, sređujem novi stan koji je privremenog karaktera… Lepo je, mnogo sam ljudi upoznao, ali jeste i teško.
KVALITET ŽIVOTA BITNIJI OD NOVCA
Dešavale su se selidbe i više puta tokom godine.
– Nekad sam menjao i tri kluba u sezoni. Pre tri sezone sam bio u Debrecinu i povredio se, pa sam prešao u Čačak na tri meseca i završio u Portugalu, u Madeiri.
Upravo je Madeira mesto vezano za deo priče koju je Milanović odmah pomenuo, šta mu je košarka u životu pružila.
– Ta Madeira mi je bila jedna od prekretnica u životu. To je fantastično mesto, nerealno koliko je lepo. Pitanje je da li bih imao priliku da vidim takav grad, a ja sam živeo u njemu. Nije sve u parama, pogotovo kod nas sportista kojima je radni vek kratak, pa se posle karijere ponovo rađamo i živimo novi život. Kvalitet života je bitan, zato mi je vredno to iskustvo.
Poljsku izdvaja kao državu u kojoj je najbolje balansiran kvalitet života i košarke.
– Varšava mi je grad po meri što se tiče života, idealno mesto, a i košarkaška liga je odlična.
U nekoliko navrata igrao je i ABA ligu, za nju ističe da je izuzetnog kvaliteta.
– Dosta je pismenija u odnosu na veliki broj evropskih liga. Za nas centre je dobra, svaka ekipa ima klasične petice. Ima glavu i rep, poštuje se ta neka “old skul” varijanta. Dok u Evropi postoje takmičenja gde se improvizuje, iako su kvalitetom slabija takmičenja, budu teža za igranje košarkašima koji su prošli sistem od početka do kraja. Dosta je kvalitetnih igrača u ABA, lepa je za igranje i plus si kod kuće.
UVEK U RASKORAKU
U regionalnom takmičenju mu se kockice nikada nisu poklopile.
– U svim mandatima mi je nešto nedostajalo. U Zvezdi sam bio premlad, tim pod imperativom rezultata u toku sezone promenio tri trenera. U Megi sam bio posle leta provedenog na pripremama sa Bajernom, bila je to sjajna ekipa. Micić, Jokić, Dejan Milojević trener, ali sam posle samo četiri kola doživeo tešku povredu. U Borcu sam bio posle povrede, a u Krki sam se povredio nedelju dana pred početak takmičenja. Uvek u nekom raskoraku. Ne znam koliko bih postigao, ne želim da tražim alibi, pitanje je da li bih bio bolji nego što sam bio, ali žalim jer nikada zbog realnih okolnosti nisam mogao da pružim maksimum.
Kao rođeni Nišlija prati dešavanja u svom gradu i za razliku od mnogih sportista, primećuje da se nešto pomera u pozitivnom smeru.
– Bio je mrtav period niške košarke, ali ovog leta sam postao optimista. Bilo je dobro u periodu dok je Konstantin igrao Košarkašku ligu Srbije i dok je trener bio Marko Cvetković. Posle toga je došao taj period o kome govorim i to ne mislim samo na rang u kome klubovi igraju, nego i na sve što prati košarku. Pozitivne stvari se dešavaju, do skoro nije mogao kondicioni trener da se nađe. Vreme se promenilo, sada se pojavilo nekoliko mladih trenera i diže se svest o tom individualnom radu koji je moderan i koji je više nego potreban preko leta. Pa ranije nisu mogli da se nađu termini u salama, sada je i to bolje. U Nišu je bilo frustrirajuće da je portir u sali najbitniji čovek u sportu, mogli smo da treniramo ako ga poznajemo ili je dobro raspoložen.
KK NIŠ ZDRAVA SREDINA, KLUB SA VIZIJOM
Od sledeće sezone Nišlije će ponovo moći da gledaju drugoligašku košarku.
– Sviđa mi se projekat KK Niša, pratim ga od samog početka, odnosno od kada su u klub stigli Milan Surlić i Svetozar Stamenković. Gledao sam i utakmice preko interneta, pogotovo sve one gradske derbije. Sviđa mi se i ideja predsednika kluba Dušana Kneževića, nije ona niška priča gde imamo predsednika kluba koga svi mrze i gledamo koga ćemo sledećeg u hijerarhiji da mrzimo. Knežević je uspostavio totalno drugačiju vezu sa kolektivom.
Tokom leta je proveo dosta vremena sa ljudima iz KK Niša i pružio im je podršku.
– Dosta sam pričao sa Dušanom Kneževićem, ali i sa košarkašima, vidim da su ambiciozni. Imaju ciljeve, ali i racionalan plan da ga ostvare. Ne žele da budu samo epizodisti i da zavise od trenutnog priliva novca, zaista se radujem da se pojavio takav klub u Nišu i pratiću njihov rad i rezultate, a na raspolaganju sam i da im pomognem koliko sam u mogućnosti.
Apeluje i na gradske strukture da ne ignorišu kolektiv u najvišem rangu takmičenja koji niška košarka ima.
– Nadam se da postoje ljudi koji sve prate i da će da ih prepoznaju. Ne bih voleo da u budućem periodu bude favorizovanja pojedinih klubova, nego bih želeo da svako dobija koliko zaslužuje.
TASIĆ IZLUĐUJE PROTIVNIKE, JOVIĆ SE VIŠE NE RAĐA
Milovanović prati i niške košarkaše koji igraju u brojnim takmičenjima, u poslednje vreme ih ima više nego kada je on počinjao da se bavi košarkom.
– Tasić je sjajan, dominantan je u ABA ligi, pratim ga i srećan sam zbog što je pokazao kvalitet. Uživam dok ga gledam, kako koristi svoj individualni kvalitet i vic u igri. Najboljim timovima je davao po 20 i više poena, fintama izluđivao mnogo zvučnija strana imena. Drago mi je da ima niških igrača, pratio sam u Rumuniji i Zorana paunovića, kao i Andriju Marjanovića u Španiji. Pratim koliko mogu sve vezano za niški sport.
Sa Stefanom Jovićem je igrao u kadetima Ergonoma i kasnije u nekim mlađim reprezentativnim selekcijama, njegov način igre ga i dalje oduševljava.
– Stefan Jović je dominantan, to što on igra retko ko može. Čovek od koga najviše zavisi igra ekipe, eto, mnogo mi je krivo što nije mogao sad da igra za reprezentaciju. Takav košarkaš se retko rađa.
Dok je niška košarka i dalje na marginama, košarkaši iz ovog grada ga dostojno predstavljaju u klubovima u kojima se nalaze. Kako stvari stoje, pomak i za košarku u gradu na Nišavi doći će onog trenutka kada igrači poput Milovanovića završe svoje karijere i svoje ogromno iskustvo koje su stekli u najboljim sistemima prenesu u niške klubove. To će da se desi samo ukoliko im ustupe mesta oni koji prethodnih decenija nisu uspeli mnogo da urade.