Pred nama su nove sezone u košarkaškim takmičenjima. U najvišim muškim rangovima, ABA i ABA 2 ligi se nikada nije ni takmičio klub sa jugoistoka države. Posle tri godine učešća, pred ovo leto je iz Košarkaške lige Srbije ispalo leskovačko Zdravlje, pa je i taj rang u kome se takmiči 16 klubova ostao bez predstavnika pomenutog regiona.
SERIJA C: Kaveze – Krotone (20.45), kvota na tip GG u kladionici Mozzart znosi 1.83
U Drugoj ligi koja takođe broji 16 klubova, kao i prethodne sezone, takmičiće se četiri sa jugoistoka. To je pomenuto Zdravlje, koje je ispalo iz više divizije, zatim Pirot i Radnik Surdulica koji su bili drugoligaši prošle sezone, a od ove sezone im se priključio i KK Niš, jer po sistemu takmičenja prvak istočne grupe Prve muške regionalne lige stiče pravo igranja u Drugoj muškoj ligi.
Iz Druge lige su prethodne sezone ispale tri ekipe, a dve su sa dva regiona o kojima govorimo u tekstu, KK Bor i Morava iz Vladičinog Hana. Pred početak nove sezone u košarkaškoj javnosti se već formiraju tabele i najčešće se kao najveći kandidati za ispadanje iz Druge lige navode timovi sa jugoistoka. I tako godinama unazad, a konkretan potez da se nešto uradi ili pomogne tim ekipama, niko nije napravio.
ZAŠTO POSTOJI REGIONALNA PODELA?
U mlađim kategorijama je stanje još drastičnije, iako su južni i istočni region odvojeni, samo oni zajedno daju jednog predstavnika u kvalitetne lige za kadete i juniore, a vremenom su se zbog slabih rezultata klubova sa regiona menjala i pravila i sve je teže sa jugoistoka ući u najbolje društvo. Istina je da skoro po pravilu ekipe iz Niša pre svega, koje predstavljaju dva regiona, rezultatski loše prolaze u takmičenjima, ali se ne radi ništa na tome da se situacija poboljša i neki od klubova postane konkurentniji.
Odgovornost klubova postoji, ali postoji i nešto što bi trebalo da se zove strategija koju bi trebalo da sprovodi Košarkaški savez Srbije. Jer, ako nije tako, zašto uopšte postoji regionalna podela u Srbiji i kancelarije Regionalnih saveza?
Pitanje je zašto se uopšte dozvolilo da klubovi sa jugoistoka dođu u ovakvu situaciju? Neki sportski brendovi su se ugasili, najveći broj njih preživljava, ali to malo koga dotiče. Jer, kada se pogleda ukupan broj klubova, broj je isti, ako ne i veći svake godine. Ali, upravo bi Košarkaški savez Srbije trebalo da pravi razliku između klubova sa tradicijom, gradskim brendovima, u odnosu na škole košarke koje svaki pojedinac koji okupi grupicu od desetak dečaka i devojčica može da osnuje.
ŠKOLE KOŠARKE RADE ZA ČLANARINE, NE DOPRINOSE PODIZANJU KVALITETA
Uz dužnu poštovanje njima i njihovom entuzijazmu, ali oni u samom začetku nemaju nikakvu infrastrukturu niti finansijske mogućnosti da pruže društvu ono što je potrebno. Jake seniorske kolektive, predstavnike lokalnih samouprava i besplatno treniranje mladim i najtalentovanijim košarkašima. Oni samo imaju zakonsku mogućnost da preko Udruženja građana osnivaju klubove i povećavaju masovnost košarke, ali uz obavezno naplaćivanje članarine, jer samo tako mogu da prežive.
I to je legitimno, ali je problem što sve veći upliv takvih klubova, uz blagonaklon pogled granskog saveza, loše utiče na klubove koji su nosili košarku na ovim regionima, koji uz ovakav odnbos snaga danas i finansiranje iz lokalnih samouprava, nemaju realnu šansu protiv konkurencije sa severa zemlje.
Nikoga nije zabrinulo što Niš godinama nema prvoligaša, što je Zdravlje, čuveno Zdravlje iz devedestih koje zaslužuje igrane filmove o rezultatima, ispalo iz Druge lige i nije faktički postojalo do pre par dana, a sada se bori da postane ravnopravan drugoligaš. Da li je neko pomenuo Moravu koja se gasi, a koja je dosta godina bila sigurno utočište i trenera, ali i košarkaša sa severa, koji su lepe pare zarađivali na jugu, jer u drugim sredinama nije bilo mesta za njih? Da li se iko zapitao šta je sa Radnikom iz Surdulice, na svu sreću će i sledeće sezone tamo da se igra drugoligaška košarka?
Znate li da je Napredak iz Aleksinca ceh igranja dve sezone u KLS platio ispadanjem dva ranga niže, a ni sledeće sezone sigurno neće biti u mogućnosti da se bori za viši rang, naprotiv. Znate li da je najvećem broju drugoligaša problem put u Pirot ili Surdulicu, najveći su putni troškovi, a to je dva puta u sezoni? Zamislite kako je Pirotu i Surdulici i koliki su njihovi troškovi svakog drugog vikenda?
HOĆE LI IZBORI U KSS DA PROMENE NEŠTO?
Jedno je nemar klubova, koji jeste problem i o kome takođe mora da se vodi računa. Ipak, važniji problem je nedostatak strategije prema dva košarkaška regiona koji zauzimaju površinu na kojoj živi više od 1.500.000 stanovnika. Kako je moguće da se godinama ništa ne radi na sistemu takmičenja ili uslovima u okviru sistema koji postoje da se klubovima iz ovih regiona olakša život? Zapita li se neko zašto košarkaši koji u Beogradu mogu da zarade do 500 evra u Leskovac ne žele da dođu ispod duplo veće plate od pomenute? Tržište je takvo, jeste, ali šta je dovelo do toga?
Predsednik Košarkaškog saveza je nedavno podneo ostavku, do kraja kalendarske godine ćemo da imamo izbore i na nekim regionima, gde nisu održani, ali i u centrali. Kao kandidati za najznačajnije funkcije pominju se imena koja su već decenijama u srpskoj košarci, izgleda da mlađih i pametnijih nema. Kakve su šanse da bilo ko od njih, u bilo kom obraćanju pomene propast klupske košarke na jugu i istoku zemlje?
Videćemo, do tada, u sezoni koja predstoji jug i istok bez predstavnika u KLS, a prognoze kažu bar jedan manje i u Drugoj ligi od sledećeg leta…