Aluzija je jasna – poreklo iz tog kraja vuku braća Jakšić – Nikola i Petar. Bilećani.
Radovan Jakšić, Nikolin i Petrov otac, rođen je u selu Korita, koje se nalazi na putu između Bileće i Gacka.
U jednom od intervjua pre nekoliko godina Nikola Jakšić je rekao: „Otac mi je davno pokazao kuću u kojoj je živeo, puteve po kojima je išao u školu, pričao mi je o nadaleko poznatoj čestitosti tamošnjih ljudi. Nisam do sada imao vremena da idem češće u Hercegovinu, a želeo bih, svakako. Ne znam baš dobro njihov mentalitet, znam oca koji je predobar čovek. A ja sam pola Hercegovac, pola Srbijanac. Majka Mirjana je iz Kraljeva.“
Radovan je posle Bileće otišao u Dubrovnik, gde je do početka rata radio u firmi „Dušan Todorpvić DTS“. Potom se preselio u Beograd.
Ovaj kraj je, nažalost, užasno postradao početkom juna 1941. godine od ustaša, koje su više od 130 meštana bacile u Korićku jamu. Ustaše su 3. i 4. juna 1941. godine ubile i bacile u jamu više od 130 Srba, a tokom iskopavanja kostiju iz jame desetak godina kasnije pronađeno je 180 ljudskih lobanja. Najmlađa žrtva od četrnaest godina bio je Kosta Glušac, a najstarija Jevto Svorcan koji je imao osamdeset godina. Žrtve zločina su bili Srbi iz Korita i okolnih sela.
„Iznad jame su ih prvo tukli, maltretirali, mučili, a potom žive, naglavačke bacali u nju. Za njima su onda bacali kamene stene i bombe, da budu sigurni da neko, i posle pada u dubinu od oko 30 metara, ne ostane živ“, pričao je jedan od svedoka koji je preživeo ustaški krvavi pir.
